Diže se zavesa i lutke se bude. Četiri basne vode nas na put, gde svaka greška postaje lekcija, a svaka priča ima zasebnu pouku. Ovo je bio prvi susret sa lutkarskim pozorištem za mnogu decu, koja su svaki trenutak oduševljeno ispratila, a na zabavan i poučan način i naučila nešto novo.

Trka kornjače i zeca obuhvatila je 3 stanice. Dok se kornjača fokusirala na samu trku sa željom da prva stigne do cilja, samouvereni zec nas na trenutke skrećući sa puta vodi kroz basne. Prva zečeva stanica bila je predstava „Cvrčak i mrav“. Vraćajući se nazad u trku, on prenosi svoje utiske, a mudra kornjača tumači pouku svake priče i daje joj dublji smisao. Kroz priču cvrčka koji živi u trenutku i ne misli na sutra, mrav vredno radi znajući da ga čeka duga i hladna zima, izvlačimo pouku kako red, rad i trud se uvek isplate, a plandovanje ne vodi nikuda.

Druga stanica je projekcija animiranog filma kreiranog na osnovu basne „Lisica i gavran“. Gladni bandit O'Lisac neuspelo pokušava da dohvati grozd sa grane i nakon par pokušaja on odustaje. Kornjača nam objašnjava da kada neko nešto ne može da ima lakše mu je da se pretvara kako to ne želi, umesto da pokuša da se za to izbori. Ipak, bandit O'Lisac svojim lukavstvom uspeva da uzme parče sira gavranu kojeg sreće na svom putu kroz preriju, tako što ga ubeđuje da peva. Dok gavran peva, parče sira mu ispada iz kljuna liscu pravo u ruke – Lakomislenost puno košta.

Poslednja stanica koju zec posećuje je šumska opera zasnovana na basni „Dva ovna na brvnu“. Dok zec gleda poučnu priču koja nam objašnjava kako tvrdoglavost nikuda ne vodi, kornjača stiže do cilja i uzima zlatnu medalju. To nas vodi do krajnje pouke predstave koja glasi, da protivnika nikada ne treba potcenjivati niti olako shvatiti, što smo naučili na konto grešaka hvalisavog zeca.

Kraj predstave i poklon glumaca ispratio je gromoglasan aplauz publike, koja je pozorišnu salu napustila ozarenog lica bogata za par novih životnih iskustava.

Sara Vojinović