Praćena audio-vizuelnim efektima i savršenom sinhronizacijom samih glumaca na sceni, predstava je imala za cilj da podeli sa nama delić bugarske mitologije. Bez reči, samo pokretima svojih tela i pomoću multimedije pokušali su da nam dočaraju legendu o vili kojoj mladić oduzima njene magične moći kako bi mogao da je oženi.

“Ovo je ustvari balkanska legenda zato što sam našao istu priču i u knjigama sa srpskim, grčkim i rumunskim legendama. Napravio sam mešavinu od ovih priča zajedno i napisao scenario”, objašnjava nam Bojan Ivanov, režiser predstave “Tihe legende” i dodaje: “Ovo je priča o vili koja živi u prirodi, kojoj se ukazala prilika da živi drugačije i ona će to odabrati. Za mene je vrlo bitna ta priča o postojanju mogućnosti izbora ili ga pak nematii tu sam pronašao neku paralelu između savremenog života i ove legende“.  

Sama predstava obiluje plesnim pokretima kroz koje glumci iskazuju svoje emocije u sprezi sa efektima na sceni i tako vodi publiku kroz ovu priču.

“Da, pokušavam da radim sa takvom tehnikom već 3-4 godine. Ovog puta, hteli smo da stavimo akcenat na plesni performans a ne na vizuelni. Izazov je napraviti ovako nešto, dosta podseća na snimanje filma ali imate korak više. Imamo koreografiju, posle toga snimamo tu koreografiju za “zeleni” ekran onda sledi post-produkcija i korak više, koji čini sama sinhronizacija glumaca sa video delom. Tajming je sve“.

Ispričati priču i poslati poruku publici, a pritom ne progovoriti ni reč jeste samo po sebi izazov.

“Da, stvarno to jeste najteži deo. Ispričati priču a pritom je ne pričati, već je prikazati vizuelno kroz pokret je prilično izazovno“ - zaključuje Bojan Ivanov. ”Naš koreograf, Tatjana Sokolova i ja smo pokušali da nađemo tačnu sliku za svaki deo predstave, bez prikazivanja emocija na licima glumaca.”

Glavni protagonisti predstave “Tihe legende”, glumci Evgenija Vasileva i Stojan Stojanov se slažu sa režiserom da jeste bilo naporno pripremati ovu predstavu.

“Ne znam da ocenim koliko je teško ali da ,nije bilo lako dočarati publici ovu priču. Mada govor tela je sam po sebi dosta ekspresivan, tako da mislim da je publika shvatila suštinu ove predstave“ kaže Stojan dok Evgenija dodaje “Da ali to nam se svidja. Obicno nam treba 5 do 7 sati da se pripremimo ali sada smo imali samo 2 sata, ipak uspeli smo i bilo nam je interesantno.”

Sav ovaj trud, zalaganje i inovativnost praćena muzikom grupe “Irfan”, izmamila je aplauze i u toku predstave, dok je na kraju publika u dvorani nagradila članove bugarskog ansambla stajaćim ovacijama. 

Stefan Matić