Kultura i umetnost Niša, pozorišna istorija nekadašnje zajedničke zemlјe Jugoslavije, Srbije, pa i šire, nezamislivi su bez višedecenijske baštine i delotvornosti amaterskog Marionetskog pozorišta (1951 – 1958) i profesionalnog Dečjeg, odnosno Pozorišta lutaka iz Niša, osnovanog 1958. godine.

Niški lutkari, ne Baumenovi čarobnjaci iz Oze, već iz carskog Konstantinovog grada, imaju lepu, bogatu, sadržajnu, bajkovitu i na radost svoje verne dečije publike i njihovih roditelјa, veliku tradiciju, kulturno – obrazovnu i vaspitnu misiju, dostojnu svakog poštovanja, i u kojoj uvek caruje drugarstvo, radost igre i živlјenja. Izložbena postavka, koja je pred nama u  Galeriji Narodnog muzeja u niškoj Sinagogi, upriličena povodom Susreta profesionalih lutkarskih pozorišta Srbije, samo na trenutak, segmentarno, fragmentarno, scenski jednostavno i pojednostavlјeno, vraća nas u (pre) bogatu i (pre) obimnu istoriju ove znamenite kuće kulture.

 Izloženi plakati, od onih prvih o radu Marionetskog pozorišta, preko Dečijeg sa lutkarskom i živom scenom, do Pozorišta lutaka i njegovog pedsetsedmogodišnjeg rada, svedoče, kako pesnik veli, o nežnoj ptici mladosti, o nežnoj ptici sećanja, o 252 premijere i desetine hilјada repriznih izvođenja pred više od četiri i po miliona gledalaca na matičnoj, ali i na scenama dilјem Srbije, nekadašnje Jugoslavije, Evrope, Azije i Afrike. Pred nama su i fotografije pojedinih predstava iz različitih perioda rada, kostimi, maske, scenografije... Izložen je i deo bogate riznice nagrada, odlikovanja, pohvalnica, zahvalnica, od esnafskih do društvenih, pojedinačnih i kolektivih, dobijenih na brojnim domaćim i inostranim festivalima, susretima, smotrama.

  Posbeno mesto pripalo je – Nјenom Veličanstvu Lutki! Iz kreatorskih laboratorija (pominjemo samo neka od mnogobrojnih imena kreatora lutaka) Karela Rankela, Josifa Draškovića, Eriha Dekera, Ivana Coneva, Ive Hadžijeve, Ivanke Getove, Stefanke Kjuvlijeve, Borisa Čerškova, Miroslave Mime Janković, Milene Jeftić Ničeve, Miće Popovića, Vukice Nikolić Nikolin, Erike Janovič... izašle su lutke koje mogu sve što i živi glumac na sceni, ali i više od toga. Lutka na sceni je svemoguća zahvalјujući umeću i veštini glumca – animatora i njihovog reditelјa, čoveka koji povlači sve konce na sceni. Čovek i lutka igraju se  Boga i Anđela na sceni, kako veli istaknuti reditelј i teatrolog profesor Radoslav Lazić.

   Pozorište lutaka je uvek imalo darovite, umešne i kreativne glumce – animatore, poput, Milene Sadžak, Vukadina Mitića, Dimitrija Nikolića, Milana Velјkovića, Božidara Milivojevića, Zorana Lozančića, Slobodana Milјkovića, Dragana Tričkovića, Nebojše Jovanovića, Desanke Krstović, Miroslave Mime Janković, Svetlane Mihajlović, Živkice Rakić, Bilјane Vujović, Tatjane Milenković, do onih koji danas nose repertoar, a znanje sticali na Sofijskoj akademiji. Uz nesebičnu pomoć i umeće reditelјa, poput Srbolјuba Luleta Stankovića, Jordana Paunovića, Aleksandara Ace Đorđevića, Dušana Rodića, Jovana Bate Putnika, Miroslava Ujevića. Borislava Mrkšića, Živomira Jokovića, Miroslave Mime Janković, Marislava Radisavlјevića, Milorada Berića, Nikite Milivojevića, Kokana Mladenovića, Zorana Lozančića, Atanasa Ilkova, Nikoline Georgijeve, Bonjo Lungova, Zlati Zlateva, Edi Majarona, Voje Stankovskog..., niški glumci - animatori uspevali su da se psihološki, odnosno intelektualno, imaginativno i tehnički identifikuju sa predmetom – lutkom. Majstori su takve identifikacije, a ona, prema ocenama svetski priznatog reditelјa Jovana Bate Putnika, daje sasvim osobeno značenje scenskoj funkciji lutke. Izložene lutke iz predstava: Patkica žutkica, Lepotica i zver, Čarobnjak iz Oza, Tri praseta, Mi-ši- ko i Mi-ši-san, Meda- Rim-Čim-Či, Lutkarska Biblija, Biberče, Ivica i Marica, Mali princ, Carev zatočnik, Mocart, Car žabac, Pinokio... samo su deo obimne riznice lutaka ove kuće. Sa predstavama, glumcima i lutkama rasle su i odrastale generacije mališana ne samo u Gradu Nišu. Zato je i nemerlјiv doprinos ove kuće u psiho – socijalnom i kulturološkom razvoju dece, zato i iskrena (pre) poruka  niškim lutkarima da sačuvaju, po svaku cenu, lјubav za lutku i lutkarstvo. Od toga, kako davno reče lutkarski reditelјski čarobnjak Srbolјub Lule Stanković, sve počinje!  

                            Slobodan Krstić, novinar, publicista i pozorišni hroničar

 

 Mesto: Galerija Sinagoga
 Vreme: Svakog dana festivala

 

 Autor sajta Davorin Dinić

Dokumentacija, tekstovi i podrška - Zorica Filipović i marketing služba Pozorišta lutaka

Login Form

Prisutni posetioci

We have 74 guests and no members online